Mislim na tebe i ove noći

Noć, a ja sam,
želim nešto da ti dam.
Srce moje što u grudima bije
zbog tebe, cure meni najmilije.
Toliko si meni mila
da dobijam sokolova krila,
da preletim planine i reke,
da ti poljubim usne medene i meke.
Da osetim tvoje
nežne ruke oko mog vrata,
kada me zagrle
želim zaustaviti kazaljke sata.
Dobrodošlicu kada mi požele,
tvoje oči crnje od ove noći,
a ipak svetlost dana daju
noćima u maju.
To je moj san
a ja i dalje sam.
Noć je duga,
u mom srcu ogromna je tuga.
Mislim na tebe i ove noći,
san se moj ostvariti moći neće,
ipak sam ja dečko bez sreće.
Utehu od mašte ištem
dok ti ovo pišem.
Znam da moja ne možeš biti,
maštom mogu samo moju tugu kriti.
Snovima noć tako mogu ulepšati,
srce moje tebi dati,
i biti srećan dok ti ga poklanjam,
snovima mogu da sam upravljam.
Da vidim tebe kraj sebe
dok sunce nebo ne obasja,
snove prekine, a mene u stvarnost vrati,
želim sledeću noć dočekati
ponovo u snovima da te vidim na par sati,
tugu moju odagnati.
Uz lice tvoje koje mi se smeška,
život moj noću nije greška.
Voleo bih da takav i dan bude,
da mogu da se uvrstim u srećne ljude.
Samo što sudbina neće to,
ostaje mi da se pozdravimo.
Sanjam sve ređe,
noći mi padaju sve teže.
Snovi se gube,
a usne i dalje nemaju koga da ljube.
Od tad noći su mi beskrajno duge,
jer ne želim ni jednu drugu pored sebe,
samo za tobom mi srce vene,
a ti ipak nisi pored mene.