Idu dani

Idu dani, noći teku,
sve moje bacila si niz reku.
Zabavljali smo se godinu, dve,
sećam se kada si napustila sve
i rekla: "Gorane, ostavljam te."
Reka i dalje teče,
pored nje sedim svako veče.
Sam sebe pitam
dok pisma naša čitam
šta je uzrok bio
da sam prestao biti tebi mio?
U glavi vrtim stalno jedan isti film,
ne mogu se pomiriti sa tim,
da te više pored mene nema,
nije me briga šta novo jutro sprema,
nijedan novi dan
bez tebe meni ne može biti radostan.
Ništa osmeh moj izmamiti ne može,
tuga se uvukla duboko u kosti i ispod kože.
Slušam svoje tužne misli
kako se svakim danom sve više množe.
Mrzovoljan sam na sve oko sebe,
jer ne mogu zamisliti mene bez tebe.
Sve mi živo smeta,
da te mogu zaboraviti pošao bih na kraj sveta.
Samo što zaborav na tebe
meni doći neće,
mogu bilo kuda otići,
a ti ćeš me uvek u mislima stići.
Čak i u snu, ti si uvek tu!
A kada oči otvirim
ne znam gde se nalazim,
pošto pokraj mene tebe nema,
samo pored nogu stari pas drema.
Jedino mi on društvo pravi,
svi su drugi od mene otpali.
Misle da sam čudan tip,
zaobilaze me kao da sam hladan
oronuo spomenik.
Neće ni dobar dan da mi kažu,
decu odvraćaju od mene,
kažu da nisam zdrav već neko vreme,
bolje je da se klone mene.
Dani se nižu jedan za drugim,
godine prolaze a ja starim,
kolena klecaju, koraci sve kraci,
bliži se čas odlaska mog!
Poslednja mi je želja da vidim sjaj pogleda tvog.
Da ispustim dušu pored reke
kada me zadnji put poljube tvoje usne meke.
Da ti ruku stegnem,
osmeh da ti dam,
i kažem u čas poslednji:
"Volim te, ostani dok ja odlazim,
želim takvu da te pamtim,
osmehom mi osmeh na tren vrati"