Nisi više moja

Nisi više moja,
gotovo je sve,
ja više nemam te.
Otišla si od mene
jedne letnje noći
i ostavila me
da patim u svojoj samoći.
Ne znam kako ću
preživeti ove dane,
bez tebe srce će da mi pukne,
da mi stane.
Samoća mi teško pada,
moram hitno iz ovog grada,
da me na tebe ne seća,
i na one zlatno žute boje
sunca na zalasku
kada si nežna osećanja
probudila u meni,
dok smo šetali parkovima
oboje zaneseni!
Mislio sam da srce tvoje
prema meni ista osećanja ima,
verovao da kraj nikada doći neće,
a sada vidim da sam čovek usamljen
bez imalo sreće!
Za moju sreću nema više nade,
i moji dani uzaludno teku,
još ponekad silazim na reku
pored koje šetao sam sa tobom
držeći te za ruku,
gledao ti oči pune sjaja,
taj se pogled ne zaboravlja.
Divio se osmehu tvom,
u blistavom oku
video sreću tvoju
koju nisi htela kriti,
htela si me večno ljubiti.
I onda kao grom iz vedrog neba,
desilo se ono što ne treba.
Srela si oči druge,
ostavila moje pune tuge,
koje za tobom i danas plaču,
a duša oseća beskrajnu tugu,
povlači se u sebe,
jer moje srce ne želi
nijednu drugu osim tebe!

Sanjam

Pustite me da je sanjam ja,
još noć ovu
želim njene usne da me nežno zovu,
i ljube
po cenu da se moje oči sutra ne probude.
Nek' ona bude zadnje što sam video u snu,
pa makar sutra ne bio tu.
Taj njen lepi lik volim sanjati ja,
kad ne mogu na javi
živeti pored njega
san mi dobro dođe,
sva moja tuga da u snu meni prođe.
Kada tebe sanjam,
sve mi savršeno ide,
samo pored tebe žele oči moje da me vide!
Život želim sa tobom provesti,
da li ću te barem jednom u stvarnosti sresti.
Voleo bih da mi to moj san prikaže,
da li da te moje oči na javi potraže.
Umorio sam se sanjajući tebe dugo,
javi mi se,
i u stvarnost ti meni dođi,
želja mi je sa tobom provoditi svoje dane i noći.
Da ulepšam stvarnost ovu,
ti si jedina žena što može
usrećiti dušu moju!
Zato nemoj ni trena čekati,
iz sna u stvarnost meni dođi ti.
Još ove noći,
želim ljubiti tvoje smeđe oči,
uživati u osmehu tvom,
gradeći naš mali skromni dom,
i njemu radovati se zajedno sa tobom
svakom novom danu,
nikada ne ostavljajući te samu!
Ti si ona koju moje srce voli,
ako ne dođeš
srce moje pućiće od boli!

Srbija, moja otadžbina

Srbija, moja otadžbina,
najlepša je u proleće kada sve ozeleni,
tada nešto lepo probudi se u meni.
Volim prve trešnje u maju,
volim procvetale maslačke u mom kraju.
Volim sunce nad Srbijom kada se budi,
volim da slušam žagor veselih ljudi.
Volim popiti izvor vodu hladnu,
kada se odmaram u debelom hladu.
Volim na livadi bela stada
što ih čuva čobanica mlada,
i pastira što u frulicu svira.
Volim našu pesmu koja u srce dira,
kada zasednem u kafani ''Tri šešira'',
pa nakrivim šajkaču
i naručim još jednu čašu
za mog brata i druga,
što ne znaju šta je tuga
kada se sastanu i pesme se late,
oj, Srbijo, nikako da te shvate!
Nigde takvog naroda na svetu nema,
Srbin dobro zna šta mu svet sprema.
Trezvena je ta srpska stara glava,
na jedno oko gleda a na drugo spava.
U nama junačko srce lupa,
pa smo najjači kada smo skupa.
Čudan soj smo mi,
niko nas ne može poraziti.
Kada nas teške brige more,
do zore srpske se pesme ore.
Zapamtite ljudi, Srbin će na kraju bitku dobiti,
jer on čuva svoju tradiciju, veru i naciju,
ako treba uvek je spreman za akciju!

Nek' te sreća prati

Moja zvezda više ne sija,
jer jedna ljubav noćas se gasi,
oblak sunce će da ugasi.
Srce boli, oko suzi,
u duši umesto sreće
gore tuge sveće,
koje više niko ugasti neće,
niti će mene od tuge da spasi,
suza oko moje sve više kvasi.
Ne krivim tebe ja već sebe
što sam te voleo od zemlje do neba.
Verovao sam tvojim rečima
da ćeš sreća samo moja biti,
da se nikad pokajati neću
što tebi sam srce dao,
i da mi nikad neće biti žao.
Verovao sam u sve što si mi rekla,
ali večeras suza mi je iz oka potekla.
Ne znam kako da je zaustavim
i onaj osmeh mome licu da vratim.
Bio sam radostan kada sam upoznao tebe
i bio pijan od sreće.
Bolje da sam srce svoje na vreme zaključao ja,
ne bih sada suze lio noćima,
dok mi misli tebi putuju
i usne se tebi nude,
a plačem zbog ljubavi izgubljene.
Ni slutio nisam ovakav kraj,
mislio sam da cu s' tobom naći obećani raj.
Raj je s' tobom neko drugi našao
i mene u ponor pakla gurnuo,
iz koga izaći neću
i u njemu u samoći umreću.
Polako umiraću,
ali za tvoju sreću Boga moliću.
Moliću Boga ja da ti sreću da,
jer si je sa mnom toliko želela
a nisi je ostvarila.
Kada dosegneš sreću svoju
ispuni želju moju,
okreni se prema istoku,
pogledaj nebo plavo,
podari mu osmeh i reci: "Gogo zdravo
imao si pravo.
Ja sam srećna kao nikada do sada,
spominjaću te svakoga dana,
da tebe nije bilo
ostalo bi prazno moje krilo."
Veruj, tvoj osmeh će mi reći
da konačno kraja nema tvojoj sreći,
što sam toliko želeo
da ti se na kraju ispunilo.
Drago mi da si našla srodnu dušu
koja je uspela da prekine tvoje tmurne dane,
i donela sreću u tvoj život
da konačno tebi sunce grane,
da večno sija
i nikada ne prestane
moja voljena.

Kroz život zajedno

Nemamo sna samo ti, ja,
i zvezda što na nebu sja.
U junskoj noći ovoj
tvoje krupne okice svetlucaju,
usne žarom gore,
meni ne daju mira.
Ruke bi htele da te grle
da se sa tobom maze,
da igramo igru koja prija tebi i meni,
da budemo do kraja sveta jedno u drugo zaljubljeni.
Da nam svaki dan bude radostan
kad ugledamo jedno drugo
da kažemo "zdravo srećo
zbogom tugo!"
Da nam ništa teško nije,
samo ljubav da nam se u srcu krije.
U malenoj kući pored reke
da gledam tvoje mile oči,
da posle mnogo proleća
budeš moja ljubav još veća.
Da osetim tvoje nežne dlanove
na mom izboranom licu,
i da tada poželim istim ovim žarom
da zagrlim moju malenu sedu lepoticu.
Kada ti kosa pobeli
bices moj Anđeo sreće,
kao što si sada moje jedino cveće,
moj maslačak nežni
što na vetru tako lepo treperi sva od sreće,
znaj da te kao ja niko nikada voleti neće.

Ružin trn

Ovaj kišni dan bi bio
kao i svaki drugi,
da nisam tebe snio
i u suzama se probudio.
Kišne kapi klize po staklu,
moje oči za tobom plaču,
u mom srcu budiš tugu veću i jaču.
Pokušavam da se smirim,
i u prošlost da zavirim,
da me još jednom želja mine
kada mi pred očima lice tvoje sine.
Tvoje lice nežno, rumeno,
stalno vidim pored mene
kada prizovem u pomoć stare uspomene.
Uspomenama na tebe
zaboravu neću dati,
želi srce večno da te pamti.
Dušu otvorim,
suzu iz oka pustim,
pa Bogu kroz molitvu izustim
da mi dozvoli da te ne zaboravim,
da budeš stalno prisutna u mislima mojim
jer te još uvek volim.
Znam da sam sam
i da nikada s' tobom biti neću,
moja sreća odavno je otišla od mene
ostavila mi samo uspomene.
Po uspomenama ja često šetam
kao kroz najlepšu baštu crvenih ruža,
i zadržim se dugo pored jedne
da okrepim srce i dušu na tren
iako me ubode trn njen.
I uvek iznova trn bode,
a ja želim i dalje da mirišem
i da je gledam;
njena boja i miris mene i dalje mami
bez obzira što trn mi bol zadaje
i poručuje da za nas više nema nade.