Za Novu Godinu

Okićena jelka pored kamina,
dve fotelje, u njima ti i ja,
a u mom srcu želja jedna jedina
da lepo počne Nova Godina.
Da smo više skupa
u godini koja ide,
želim da te oči moje
svaki dan pored mene nasmejanu vide.
U godini koja dolazi
ne zelim da i jedan dan bez tebe prođe,
bio bi tužan i nesrećan bi bio
suze lio, u samoći vreme provodio.
Zato želim svaki trenutak
da nam bude lep,
pusti to šta će reći svet.
Ako mi se želja bude ostvarila
ispuniće mi se srcu san,
biću pored tebe svaki dan,
pored mene bićeš ti
najlepši poklon u Novoj Godini.
Želja mi prevelika nije,
pored tebe lepo mi je.
Poklon najveći to će biti meni,
da mogu preko cele godine
da se divim jednoj prelepoj ženi.
Duša tvoja odiše dobrotom
Novu Godinu želim provesti s tobom.
Kada u ponoć kazaljke se sklope
i oglase se zvona,
zagrliću te i reći:
"Srećna ti godina nova"!
Zažmuri i nežno me poljubi,
poželi isto što i ja
možda će želja biti ostvarena.
Želja sigurno prevelika nije
možda se ostvari uz malo novogodisnje čarolije.

Nisam čovek za tebe

Daj ne stavljaj mene
u okvire kalupa svog.
Nisam stvoren da budem
voljeno biće od bića tvog.
Niti nekog mogu da volim.
Srce okrutno imam,
osećajnost mi je strana,
to je moja najveća mana.
Pokušavale su da me mnoge vole,
nanosio sam im teške bole.
Moje srce nije umelo da voli.
Ja sam čovek veoma čudan,
svaki pokušaj biti sa mnom je uzaludan.
Na mojim zidovima vise
još davno okačene zablude,
još sanjam divlje konje i zrele lubenice,
na ovom sajmu ludila
ja sam samo loš pesnik
nekog lošeg vremena,
kog si ti upoznala
a kakav sam, nisi ni znala.
To što si me volela, velika ti hvala!
Ništa sem toga ne mogu ti dati,
takav sam ti ja
zbog tog, molim te, ne pati.
Da li je greška u meni,
ili čudo prirode
to nikada nećemo znati ni ti ni ja,
pa najbolje je da se rastanemo,
svako svojim putem da krene,
zaboravi ti mene
nisam vredan ljubavi tvoje
ledeno je srce moje.
Velika hladna santa na njemu stoji,
ni poljupci je otopiti neće tvoji,
nikada te neće voleti.
Da ne bi postala ista kao ja,
idi od mene, nađi drugoga,
koji će moći toplinu da ti pruži
koju već ima tvoja duša
i koji će moći srce tvoje u svemu da posluša.
To ti po svemu zaslužuješ,
idi, i nemoj za mnom da tuguješ!

Molim se Bože Tebi

Zatvorenih očiju,
sklopljenih ruku
molim se Bože Tebi.
Molim za sve ljude
da im dobro bude.
Molim se za naše
krupne i sitne greške
da nam Bog oprosti,
da nam kazne ne budu teške.
Da nam se smiluje
i mesto ognja
spusti na nas svoju ruku milosti
da nas uteši i podari mudrosti,
da shvatimo,
da ne patimo
već srce naše i dušu
Tebi Bože poklonimo.
Sa ljubavlju
za pravdu Tvoju da se borimo,
među sobom
kao braća i sestre da se volimo.
Molim se Bože Tebi
da nam dani ne budu teški,
i da ne padamo uvek na istoj greški.
Molim se Bože Tebi
da srce svoje umirim,
da ne krivim druge
zato što ja lošije od ostalih živim.
Bože molim se Tebi
da shvatim suštinu života,
da propovedam Jevanđelje Tvoje,
da veselim srce moje.
Bože moj
daj mi hrabrost i umeće
da prevaziđem prepreke i sva iskušenja,
da mi duša ostane čista
kada ispred tebe stane
da od čistote sva zablista,
da na noj ne vidiš mane.
Moj Bože
da li ću biti toliko jak
da izdržim ovaj duhovni mrak
što je oko mene svud,
Bože moj pokaži mi pravi put.
Na tom putu, Bože,
budi čuvar moj,
nemoj dozvoliti
da se o tebe ogrešim.
Da grešku ne napravim
nauči me Bože šta treba da radim.
I na kraju moj Bože
ja sam duhovno dete tvoje,
molim te za roditelje ovozemaljske moje
da bezbrižna starost njima bude,
jer im život u mladosti težak bio,
mati, otac za mene su se mučili,
da postanem čovek u tome su uspeli.
Bože moj,
molim se Tebi za moje sestre dve,
moje rođene,
da nije bilo njih,
ne bi pisao ovaj stih.
Ostao bih slep kod očiju,
molim ti se Bože,
sačuvaj mi celu moju familiju.

Obriši suze jer ja sam tu

Zašto su ti suzne oči,
čemu tužan pogled taj,
iz kišne noći
sunce se ponovo rađa, znaj.
Ma šta da se desilo,
nemoj da te to pogađa.
Ti si uvek bila jaka,
imala si srce kao u juaka.
Hvatala si se u klinč
sa životom teškim,
i dobijala svaku bitku,
ispravi me ako grešim,
želim da te utešim.
Šta je to tako crno
da je izazvalo iz tvog oka vlažnu kap,
što ti je niz lice ostavila gorak trag?
Noć hladna, duga,
na tvom licu tuga,
u tvom srcu čemer i jad,
otvori mi dušu, izjadaj se sad.
Znam, nije lako da počneš priču tvoju,
ali izjadaj se, olakšaj dušu svoju.
Duši će tvojoj lakše biti,
ako imaš nekog s' kim ćeš teret podeliti.
Spreman sam pola tereta preuzeti na mene,
osloni se i isplači,
evo ti moje rame.
Imam vremena, ne žuri,
obriši suzu,
ne daj joj da niz obraz ti curi.
Nije sve crno kako se čini,
uvek se nađe izlaz,
zato ne brini.
Nismo sami na ovom svetu,
za tvoju tugu reci svom drugu,
ja ću Boga moliti da ti suze obriše,
sreću vrati,
da tvoja duša više ne pati.
Ako je potrebno patiću ja,
moliću Boga
da suze iz tvojih očiju izbrše,
ako je potrebno,
neka moje ne budu suve nikada više,
i da moja ruka
od sada samo s mog lica suze briše.
Ja sam život proživeo svoj,
dobro i loše,
plakao, smejao se,
radostan i tužan bio,
ali tugu kao što je u očima tvojim
prvi put sam sada video
i pomalo se bojim.
Ko je toliko bola tebi naneo,
šta li ti je to uradio,
da ne možeš da zaboraviš,
već da svoje mlado srce tugom moriš,
i polako veneš,
dušu suzama truješ.
Pogledaj gore, trgni se!
Pored sebe, imaš mene,
imaš nekoga ko će da te uteši
snage da ti da,
veruj mi kroz sve to što ti prolaziš,
jednom davno prošao sam i ja.

Izgubio sam te

Jeste da je već dosta odmaklo od jutra,
i odavno je tama na zemlju pala.
Samo što sam ja ostao
u onom danu kada sam ti se divio
i pogledom kroz srce tvoje
ugledao dušu tvoju,
a ona je, duša tvoja,
u trenutku tom bila tako čista,
od čistote sva je blistala,
da te volim ona je znala.
Da vedre zrake u njoj vidim,
pozitivno u tebi je bilo sve,
dok jednog dana ne izgubih te.
Sad lutam kejom dugim
i borim se sa tugom mojom
nikada te neću više zvati svojom.
Unela si vedrinu u život moj
kada si ušetala u srce moje.
Nije trajalo dugo,
izgubih te moja tugo.
A mislio sam da ću te zvati srećom,
i to onom najvećom.
Ušla si u moju dušu i napravila dar mar,
a kada si otišla izazvala si veliki kvar.
Sada svake noći imam košmar.
Priviđaju mi se čudne slike,
u sred noći čujem krike.
Trgnem se iz sna,
vidim pored mene nisi moja malena.
Više oka ne mogu da sklopim,
od tuge svakim danom sve više kopnim,
sušim se kao grana,
gadi mi se svaka hrana,
kakve li si čini na mene bacila
da ne mogu bez tebe ni da dišem,
svaki čas suze brišem.
Znam da je to moja greška,
tvoje lice nekom drugom sada se smeška.
Suze moje tebi nisu važne,
tvoje emocije prema meni bile su lažne.
Lažne emocije, lažan smeh,
o kakav sam ja imao peh,
moje suze ne idu uz taj smeh.
Zato neću više da tužim,
okrećem novi list,
ispred svoje savesti sasvim sam čist.
Potražiću ljubav novu
i zaboraviti na tugu moju.
Tuga nikom nikada ništa dobro donela nije,
vreme leči sve
pa i moju tugu izlečiće.