Budi tu

 Kako je lepo što tebe imam,
 sa tobom o sreći sada uvek snivam,
 a taj san pretvaram u javu
 kada zamrsim tvoju kosu garavu.
 Kada ti usne dotaknem
 ja se potpuno oduzmem,
 od tvojih usana nežnh
 i dodira koje osećam,
 više nemam mira.
 Stalno tražim usne tvoje
 da ljube samo mene bez prestanka,
 da budeš moja nežna uspavaka
 što moju dušu zna da smiri
 kada tamna noć u moju sobu zaviri.
 Ti si svetlo koje svaku tamu od mene sklanja,
 darujući mi samo nežna milovanja,
 kojima nema kraja,
 to je nešto najlepše što tebe i mene spaja.
 Budi uz mene uvek ti,
 nikada me nemoj ostavljati.
 Ja ću biti uvek pokraj tebe,
 neću dozvoliti da ti srce nikada zebe
 i da te duša zaboli,
 ja ću biti taj što će uvek da te voli.
 Kada ti je najteže, da razume i shvati
 moje srce uvek će znati.
 Ti ćeš biti i ostati
 žena koju ću uvek voleti,
 i za tebe takvu svim silama ljubavi ću se boriti.
 Volim te mila moja
 boli me svaka suza prolivena tvoja,
 i zato plakati nemoj više ti,
 biće ispunjeni svi naši sni
 o kojima sanjasmo mi.
 Samo treba u njih verovati
 i sreću čekati,
 vrata srca širom otvoriti,
 neka uđe sreća, kao tvoj dah
 što otera svaki moj strah
 kad tvoj poljubac primam,
 i u njemu beskrajno uživam.

U nekom drugom životu...

Srce mi je puno bola,
zbog toga što nisi moja.
Srce mi je puno tuge
ono ne može zavoleti druge.
Oči su moje suza pune,
misli su mi napete kao strune.
Iako si tuđa, i daleko
ovde još ima neko
ko te beskrajno voli,
iako nije srećan, Bogu za tvoju sreću se moli.
Nek' si ti meni srećna, a meni kako bude,
ja sam se uvek ubrajao među tužne ljude.
Nije meni teška tuga ta,
nego što srce za tobom izgara.
Samo što to ti nikada nećeš znati,
jer ne želim na put tvojoj sreći stati.
Posle moje smrti,
slučajno ako ovo pročitaš
znaćeš da si moja ljubav jedina bila ti,
ali nam zvezde naklonjene bile nisu
u tom času od nas otišle su.
A malo je falilo tebi i meni
da nam se putevi sreće spoje,
i bili bi zauvek srećni nas dvoje.
Ko zna,
možda se u nekom našem drugom životu,
ponovo sretnemo pod drugim okolnostima,
i tada stvarno, draga, ljubav budeš moja ti,
i proživimo najlepše dane
ne sećajući se iz ovog života gorke sudbine naše,
kada nas sudbina jedno od drugog udaljila,
a od mene nesrećnog čoveka zauvek napravila.

Boli

 Boli me,
 ne znam zašto!
 Boli me,
 ne znam šta!
 Boli me,
 i probada u grudima jedna tačka,
 ne znam da li je to bol momačka.
 Boli me,
 tako jako da bih zaplakati mogao,
 ali to neće nju da mi vrati,
 samo će mi stvari pogoršati,
 da me još više boli
 jer ona nije tu da me sada voli!
 Razdvojeni smo,
 a opet zajedno,
 vezani smo nevidljivim nitima,
 to samo znamo ja i ona.
 Nek' ostane tajna kako se zove
 devojka iz mojih snova.
 Znam da i nju
 isto tako boli i probada,
 to je njena boljka stara,
 samo, nikada nije htela time da me smara,
 jer ona je žena snažna,
 i veoma jaka.
 Sa osmehom podnosi svu tu bol koja steže,
 i guši je,
 ali ne skida osmeh čarobni s' lica.
 Meni tako poručuje
 koliko trebam biti jak,
 a ne slabić, mamin sin,
 već jak kao džin,
 da se sa bolom suočim,
 da idem napred dalje,
 da srce svoje pustim da voli,
 a ne da me boli
 i da ga gušim,
 sreću da mu rušim,
 već da mu dam krila da njoj doleti,
 da se sreće, i radosti seti!
 Da bude srećno zajedno s' tvojim,
 da shvati da ne treba ničega da se boji.
 Da si ti ta
 što ga u potpunosti razume,
 što voli njegove vrline i mane,
 i neće dozvoliti nikada da stane,
 već da mu dani sreće opet dođu,
 a da ga prođu
 sve tuge, i sve boli,
 jer postoji neko ko ga uvek iskreno voli.

Jesen obojena tvojim bojama

 Kišni je dan,
 a ja u sobi sasvim sam,
 o tebi razmišljam.
 Ne mogu da te izbrišem iz glave,
 kada nisi uz mene
 fale mi tvoje ruke male.
 Tvoje oči što milo gledaju,
 i srce moje teraju na predaju.
 Predalo se moje srce tebi,
 više nije moje,
 moj život sada tvoj postao je.
 U rukama je tvojim,
 ničega se više ne bojim,
 jer više nisam sam,
 pored tebe ljubav i život osećam.
 Sve mi je lepo, divno,
 i ovaj sivi, jesenji, kišni dan uz tebe mi prija,
 dođe kao neka čarolija.
 Nema u njemu one tuge, sete,
 uz tebe se i njemu radujem
 kao snegu malo dete!
 Dan prođe kao tren, i pada noć
 koja pored tebe ima posebnu moć.
 Nije više kao nekada duga,
 hladna i tužna,
 već kratka i prepuna priče
 što na bajku liče.
 Zahvaljujući tebi ima srećan početak i kraj,
 ma pravi mali Raj!
 Takve bajke pričaj stalno meni
 jer ja u njih verujem,
 ostvarive su,
 ne, ne nimalo ne preterujem!
 Više ne želim izaći iz njih,
 evo čak mi i pomažu da napišem po koji stih,
 jer sve ružičasto vidim,
 toga se ne stidim!
 Tebi zahvalnost dugujem,
 pored tebe više nikada neću da tugujem!
 Kiša pada,
 ja te zovem sada,
 pojavi se, ulepšaj mi dan,
 a noć nek mi bude kao najdivniji san!