Pričaj mi

Na licu osmeh u očima sreća,
znam, to je bilo prošlog proleća.
Upoznali smo se slučajno,
slučajno smo se sreli,
razmenili dve tri reči,
a pogledima se razumeli.
Nisam čovek koji mnogo priča,
to te je privuklo,
jer ne ličim na svakidašnjeg mladića.
Ni ti nisi kao cure druge,
u očima tvojim nije bilo tuge,
niti sete,
ostavljala si utisak dame zagonetne.
A ja zagonetke volim
tvom osmehu nisam mogao da odolim.
Tako krenuh pričati sa tobom,
a ti me načini tvojim robom.
Pričati znaš fino,
svaka priča zanimljiva tema,
sretoh ženu kakve na svetu više nema.
Imadoh sreću da na tebe naletim,
i sada mi je oko srca toplo kada se toga setim.
Volim slušati tvoje duge priče
što na bajke liče,
a opet prave, stvarne,
otkrivaju mi o tebi mnoge tajne.
Tajne koje do sada nikome nisi rekla,
jer ni u jednom mladiću
poverenje do danas nisi stekla.
Imao sam sreću tu da sam baš ja taj,
tvoje poverenje neću nikada izigrati, znaj.
Meni nikada dosadno biti neće,
uz tvoje priče koje nijedna na drugu ne liče.
U njima su uvek vesele teme,
ti znaš da tako srećnim činiš mene.
A ja znam da poljubac moj,
posle ispričane priče meni tebe veseli,
zato ti ga rado dajem
i slušati tebe ne prestajem.
I tako idemo u krug,
ja te slušam kao da sam ti drug.
Poljubac ti dajem kao mladić tvoj,
moraš priznati da smo čudan spoj.
Možda smo čudni svetu,
šta nas biga
volimo da se smejemo u duetu!
Nikada tvoj osmeh nemoj skrivati,
a ja ću u njemu uvek uživati.

Bivša ljubav

 Sećam se jeseni te
 kada sam ostao bez nje.
 Nije bilo suza, samo jedno zbogom,
 rekla je ,,Ostavljam te, neću više s' tobom.
 Idem, dosta mi je, gušiš me.
 Odlazim, doviđenja!
 Nisam više tvoja,
 tražim nova uzbuđenja"!
 Ostao sam bez reči,
 nisam mogao ništa da kažem,
 u dubini duše znao sam
 da se sa tim ne slažem.
 Voleo sam je kao ni jednu do tad,
 najsrećniji sam bio
 kada sam s njom šetao kroz naš grad.
 Ona je bila kao ni jedna druga,
 iako je sada bivša ljubav moja,
 za njom u mom srcu vlada ogromna tuga.
 Tugu izlečiti neću moći,
 još uvek vidim njene smeđe oči.
 Ni sad ne znam što je tako moralo biti,
 da od najdraže
 bivša ljubav moja ona postane.
 Neću joj ime spominjati
 ne zbog mene, već radi nje.
 Čuo sam da se udala i decu dobila,
 a meni srce mačem probila!
 To sam isto hteo i ja sa njom da ostvarim,
 a eto ostalo mi samo da za tim žalim,
 i sam da starim, starim.
 Moja bivša ljubav
 sigurno se mene više i ne seća,
 sada drugog zove "Ti si moja sreća"!
 Njemu tepa ,"Dušice moja lepa"!
 Ko zna gde je sada ona,
 na kom kraju sveta je moja bivša ljubav,
 da li joj umesto trnja
 sada stazom cvetaju ruže,
 ili su joj noći od godine duže?
 Ako se u pesmi ovoj pronađe
 verovatno zna gde može da me nađe.
 Da popričamo kao stari znanci,
 možda se izvine mojoj staroj majci,
 koja ju je zavolela
 i nadala se da neće moja bivša ljubav biti,
 već da će sin njen svoje gnezdo s njom sviti.

Krila

Krila ima svako,
leteti je veoma lako.
Svoja krila iskoristi sad,
leti, leti dok si mlad.
Ne propusti naučiti leteti,
i životu sa visine se diviti,
a opet ponizan biti.
Mladost svoju ne zaustavljaj,
krila da imaš nikada ne zaboravljaj!
Leti što je moguće sporije,
ne pravi nikada nepromišljene ludorije!
Uživaj u svakom svom letu,
i raduj se svakom procvetalom cvetu.
Na ovom svetu svako dete krila ima,
samo treba znati upravljati njima.
Blago deci koja leteti znaju,
život svoj lepršanjem krilima da ulepšaju.
Tu ne treba neko umeće,
samo se opusti
i tvoja mašta na krilima kreće.
Na krilima mašte
odletiš u cvetne bašte,
široka, mirisna polja,
široki spektar najlepših boja.
Ko zna leteti
čeka ga budućnost bolja.
Naša mašta zna svašta,
čak i da nam krila stvori
i na prvi let da nas nagovori,
da poletimo u visine
u plavetnilo neba da se vinemo,
mrak sa očiju da skinemo,
i raširimo krila straha da se oslobodimo.
Preko noći do zvezda da letimo,
i najsjajniju da skinemo.
Ali iz vedre noći i vedrog dana,
ponekada znaju oluje nebom da se sruše,
vetar počne jako da puše,
pa te struje na sve strane vuku,
ako prijatelja imaš daj mu svoju ruku.
Uz pomoć njegovih krila
da te povuče gde bi ti budućnost sigurnija bila.
Da nastaviš tamo gde si stao,
da zaboraviš na pad
bilo da si star ili mlad.
Nemoj se obeshrabriti ako padaš dok letiš.
Da krila imaš moraš, trebaš da se setiš,
i ponovo da uzletiš,
sada još više,
jer stah u tebi plave visine ubiše.
Da bi let uspešan ti bio,
seti se šta si kao dete snio.
Krila raširi, zamahni snažno,
krila imaš, sada je samo to važno.
Let tvoj neka uspešan bude,
krila pokaži, da leteti umeš ohrabri ljude,
nek' i oni upotrebe krila svoja,
i vide svet pedivnih boja.

Dođi

San mi na oči ne dolazi,
a sunce već izlazi.
Ponovo o tebi maštam
vrati mi se, sve ti praštam.
Dođi meni još danas,
želim čuti tvoj mio glas,
za mene je to jedini spas.
Spasi me dok zora sviće,
ti si moje voljeno biće.
Voljeno biće bez kog ja ne mogu,
bez tebe umoran od života padam s nogu.
Umoran sam sve više, svakog dana,
požuri, dođi ako si i ti sama.
Vreme sporo teče,
polako me bez tebe ubija,
vrati mi se sada ti moja najmilija.
Sigurno da i tebi dani traju kao godine,
dođi skrati svoje to vreme
koje nekako sporo ti prolazi bez mene.
Dođi skrati sebi dane i noći,
budi i meni od pomoći.
Želim da sa tobom provedem
ostatak svog života,
molim te dođi,
moliti tebe nije me sramota.
Voleti kao što volim tebe niko ne ume,
a bojim se da te i ne razume,
kao što sam razumeti znao tebe ja,
i što mene razumeti niko neće
nikada kao što si ti,
nemoj to sada zaboraviti.
Priseti se, nije bilo tako davno,
volela si me to su svi znali,
bili smo najlepši par,
u srcima našim grejao nas je ljubavni žar.
Žar koji si ti zapalila,
još se ugasio sasvim nije,
a odlaskom tvojim duši si mi boli nanela,
koje sam izlečiti ne mogu,
samo ti znaš ranu sa duše da izvidaš
da je zaceliš.
Hajde dođi, nemoj više bolima da je kidaš!
Potrebna ti si meni,
ja te tražim u svakoj ženi.
Znam tebe neću ni u jednoj naći,
i da ni u jednoj ne možeš biti ti.
Mnoge na tebe liče,
ali ni jedna nalik nije na tebe iz naše priče.
Ne mogu čak ni prići,
one nisu kao ti,
a što je najgore
ja ne mogu bez tebe zaspati.
Kada bi zaspati mogao
možda bih te usnio,
pa makar bilo i kratko
znam da bi mi bilo slatko.
Ko će meni biti od pomoći
ako ti ne čujes moj vapaj,
umreću bez tebe znaj.
Ne, ne, ne želim da završim tako,
dođi, zagrli me jako,
da osetim tvoju blizinu
i davno poznatu onu toplinu.
Da pored tebe mirno zaspim,
i probudim se srećan sasvim.
Uspavaj me, želim srećan kraj,
a imaću ga samo pored tebe moja ljubavi znaj.