Osmeh za druga

Tužno je lice tvoje
suze na njemu stoje.
Suza svaka ima cenu,
odbolujem svaku kap njenu.
I ako plačeš i tužnog si lica,
ja te iskreno volim, prava si drugarica.
Srce ti je veće i od kuće,
žao mi je što iz njega samo bol i tuga šapuće.
Ta bol i tuga što ti dušu jede,
voleo bih da nestane barem dok si pored mene.
Zaboravi na sve to što te boli
i pruži ruke čoveku koji te prijateljski voli.
Pokušaj sa mnom pronaći iskru sreće,
nikada te biće moje napustiti neće.
Nemoj tužna biti,
spreman sam sa tobom tugu pobediti!
Isteraj tugu iz tvog srca,
i oslušni moje što za tebe kuca.
Ne dozvoli da i ono zbog tebe bude tužno,
to osećanje jako je ružno.
Smogni snage, digni glavu,
videćeš da sam u pravu.
Tvoje oči tako su mi drage
nasmeši se, hajde skupi malo snage!
Nasmeši se, želim videti milo lice
nasmejane moje drage drugarice.
Ništa me više usrećiti neće,
nego kada vidim da ti je duša puna sreće.
Duševna sreća neće doći sama,
moraš se izboriti sa suzama.
Znam da ti lako nije
dok se tuga u tvom srcu krije.
Duša ti od bola puca,
osmehni se, pogledaj taj divni izlazak sunca.
Posle kiše dođe vedar dan,
zaboravi na svoju tugu,
osmehni se tvom dobrom starom drugu.

Prevara

Mane tvoje ja ne vidim,
a mojih se ispred tebe stidim,
što sam tebe ostavio
i sa drugom te prevario,
tvome srcu boli velike naneo,
na sebe kletvu tvoju navukao,
pa sada noću nemam sna
što te tako ranih ja.

Ranih te zbog druge žene,
zaljubih se u varljive oči njene.
Lažna ona beše sva,
ali ne znadoh za to ja.
Vešto je to od mene krila,
ljubav moju s' lakoćom pridobila,
od tebe me zauvek odvojila.

Lakoveran bio sam,
uskratih ti sve ono
što sa tobom snio sam.
Oduzeh tebi ono što ti prpada,
tvoja duša polako strada.
Sada se gorko kajem,
suze liti ne prestajem.

To mi pomoći baš ništa neće,
Izabrao sam tugu mesto sreće.
Tuga će od sada biti drug moj,
tek sada vidim ta žena i ja smo krivi spoj.

Nazad ne mogu više
sramim se onoga što sam tebi učino.
Celom dušom ljubila si mene,
a ja otišao bez pozdrava i objašnjenja,
okrenuo tebi leđa,
iako sam znao koliko te to vređa.

Ne zaslužujem oproštaj,
već najveću kaznu,
ja sam jedan od loših ljudi
koji više ništa dobro u sebi nema
što može da ti ponudi.

Zato nemoj nikada da ti žao bude,
želim ti da posle mene upoznaš dobre ljude.
Da jednom od njih daš srce tvoje
koji će da ga dušom svojom voli,
a ne kao ja da mu zadaje boli.

Volim te a ne zaslužujuem te!

Bašta jedne ljubavi

Imam baštu prelepog cveća,
a u srcu mome ne stanuje više sreća.
Sreća od mene daleko je,
nekom drugom otišla je.
Otišla je od mene ona,
moj najlepši cvet sad drugom miriše,
u mom životu nje nema više.
Cveće cveta i ovog leta.
Cveta ruža i lepo miriše,
samo ona pored mene nije više.
Duša moja veliku tugu krije.
Nemam volje ni snage da sedim sam u bašti,
ostao sam sam,
nekada najlepši cvet, sada je samo u mojoj mašti.
Mašta je sve što sada mogu imati ja,
u baštu ne ulazim godinama.
Za koga cveće da negujem,
kada njemu nemam s' kim da se radujem?!
Ponekad sednem na klupu
gde sam te držao za ruku,
gledam ružu crvene boje
koju je volelo srce moje
i koju sam tebi poklanjao,
da me lažno voliš nisam znao.
Da je bilo drugačije gde bi nam bio kraj,
od moje bašte postao bi mali raj.
U tom raju Anđeo moj bila bi ti.
O, sudbino, zašto mi to ne ispuni?
Pitanje stalno jedno imam ja,
zašto sam osuđen na tugu i samoću,
kada želim sreću s njom da delim,
sebe da joj dam, i da samo njoj pripadam?!
Cveće raste, cveta, vene,
mene bole uspomene.
Uspomene na srećne dane,
kada sam do zore rane
pored jasmina tebe ljubio
i u opojnom mirisu gubio.