Letnje kišne noći

Još pamtim tu kišnu letnju noć
i mali slatki poljubac tvoj,
još pamtim tu noć kada si bila moja,
tada sam video najsvetlije zvezde.
I ako je kiša lila,
najlepša, i najsvetlija noć je baš ta bila.
Da li je to zbog nas sve tako čarobno bilo
moja bajna, lepa vilo,
to nikad znati neću.
Ali to je bila noć najsrećnija za mene,
jer upoznah, i zavoleh tebe.
Kiše će mnoge liti,
letnjih noći i dalje će biti,
ali nijedna više kao ta,
kao kada sam tebe te noći
na kiši zavoleo ja.
Pamtiću doživljaje u toj letnjoj noći,
ti si bila anđeoska lepota
koje ću se sećati do kraja svog života.

Kadа se oglase noćne ptice

Kadа se oglase noćne ptice
sa neke obližnje litice,
darovaću ti čarobnu noć,
i poželeti miran san,
i šapnuti da me sanjaš uvek ti,
moja malena,
moja ljubavi.
Dok se noćas zvezde roje
i svakome sudbinu kroje,
želim ti snove ljubičaste boje,
i da u njima bude srce moje.
Dok noćas nebom oblaci plove,
želim ti najlepše snove,
i u njima mene sanjaj
i u mojoj ljubavi uživaj.
Dok noćas slušaš romantične zvuke,
kako kiša udara, i lije niz oluke,
znaj da neko sa tobom samoću deli
i laku noć da ti od srca želi.
A ujutru, na mladoj rosi,
osetićeš moj nežni poljubac
u tvojoj plavoj kosi.

Noćas, kada mesec žuti

Noćas, kada mesec žuti,
zlatnu tišinu sluti,
šaljem ti stihove ove
da ti poželim lepe snove!
Kad se ugase zvezde,
koje nebom jezde,
laku noć ti želim,
i poljubac nežni na obraz ti stavljam
da te lepše sanjam.
Nek' tvoj jastuk plavi,
podari mir tvojoj miloj glavi,
a ja ću tiho poći,
i u tvoje snove doći.
Kad noćas lampu ugasiš,
ti ljubavi nemoj da patiš,
jer ja ću ipak biti tu,
pored tebe,
makar i u tvome snu.
Sanjaj me cele noći,
možda čak pretvoriš snove u javu,
i osetiš kako ti mrsim
kosu plavu.
A ujutru,
kad se probudiš sva nasmejana,
videćeš osmeh i na licu mom,
i znaćeš tada da sam samo tvoj,
da samo sa tobom želim sagraditi dom.
I da ni jednu drugu ne želim da imam,
već samo sa tobom o sreći da snivam.

Ako se pitaš gde ću tada biti

Ako se pitaš gde ću tada biti,
biću među oblacima,
biću među zvezdama što noću sjaje,
i što tvojim divnim plavim očima
sjaj blistav još veći daju,
da uvek lepe ostaju.
Pitas nebo dal' ću da te vidim?
A ja ti poručujem:''Videću te ma gde bila
moja curo premila.''
Znam, faliće ti dodir moj,
ali znaj
tu nije kraj!
Dodirivaću te putem kiše
kad te letnji pljusak iznenadi
moj Anđele Plavi,
i kada sva mokra sačekaš zrak sunca
da na njemu osušiš kosu tvoju,
i telo tvoje.
Dodirivaću te svakim zrakom svojim,
biću tu sa tobom,
dok god postoji sunce i ja ću da postojim.
I kada se tvoja nežna stopala
umore od duge šetnje
pa legneš na travu da odmoriš se malo,
biću svuda oko tebe,
biću meka mirišljava trava
na kojoj će tvoje umorno telo da odspava.

Sada odlazim

Sada odlazim, oprosti mi za sve,
ne krivi me ni kada ti bude najteže.
Ja čuvam te u mojim mislima,
i gde god da odem
tamo sa mnom uvek bićeš ti,
moja draga ljubavi.
Dobro znaš da sad bih dao sve
da noćas vreme mogu da zaustavim,
i ponovo da mogu tebi da se vratim,
da mogu još ove noći da te ljubim.
Ne bih žalio već sutra život svoj za te da dam,
samo nikad više da ne budem sam.
Sada odlazim jer to ne može biti
u oku mom od tebe jednu suzu krijem,
idem tamo gde tebe biti neće.
Sa mnom nikad bila srećna ne bi,
a to ne bih mogao oprostiti sebi.
Ti ćeš znati to, razumeti,
i uvek ćeš me, uvek voleti.

Ako me voliš

Ako me voliš,
ne daj da gazim stazama tuge,
ne daj da me grle ruke druge!
Jer bez tebe sam kao dan bez sunca,
kao noć bez zvezda,
kao nebo bez duge posle tople letnje kiše,
kao cvetna bašta sa cvećem koje ne miriše.
Zato ne daj da me usne tuđe ljube,
ne dozvoli da se tela naša u beskraju izgube!
Pronađi me na starom mestu,
ja sam još uvek onaj stari,
ne dozvoli nikome da našu sreću kvari.
Ne želim da te izgubim,
čekam da me nežno ljubiš,
da mi ove letnje noći sebe daš,
jer te mnogo volim,
želim to da znaš.

Daleko si

Stotinu mora daleko si od mene,
moje srce za tobom pati,
vene.
Stotinu suza isplakah zbog tebe
i još teku,
napravile su reku.
Po tebi nazvaću je,
neka reka nosi ime tvoje,
jedino sunce moje.
Stotinu tuga obuzelo je dušu moju
jer ti nisi moja više,
vedra jutra, crni oblaci zameniše.
Bez tebe mi teško pada svaki novi dan,
odlaskom tvojim sruši se moj divni san.
Sa tobom nestaše svi oni divni dani
koje sam sa tobom imao,
a do sada to nisam ni znao!
Mnogo si mi značila,
srećom si mi dane bojila
dok si pored mene bila ti.
Sada sve nestalo je,
i sreće vreme prestalo je,
čak i oni lepi sni
koje sam sanjao,
dok si pokraj mene bila uvek i samo ti.
Nije bilo ljubavnog para
koji je od nas bio srećniji.
Vrati mi se, vrati,
ne dozvoli da nam išta sreću kvari,
ja te raširenih ruku čekam
moj Anđele Plavi.