Da li sam ti još uvek drag?

Usred zime šapućem tvoje ime,
i pokušavam da složim neke rime
u kojima si ti,
da se moje srce na te podseti,
na leto šezdesetpeto,
kada smo se prvi put videli
i jedno drugom svideli.
Beše to vreo julski dan
kada sam na plažu pošao sam.
Sretoh tebe tad.
Imala si slamnati šeširic,
haljinu od svile,
a oči boje plavog mora
na kome nas je kasnije stalno zaticala zora.
Volela si duge šetnje,
ljubio sam ti usne meke.
Gledao u sjaj oka tvog,
nisi mogla bez dodira mog.
Lepo beše leto šezdesetpeto,
još se sećam ja
u ovim hladnim januarskim danima.
Hladno je mraz steže,
a u mom srcu toplina,
sećanje na tebe sve oko mene otapa,
u mojoj duši vatru razbuktava.
Znam nikada te više sresti neću,
i uspomenu na tebe u grob odneću.
Nikom neću reći tvoje ime,
dok god živim sećaću se tebe svake zime,
kada snegovi zaveju svaki trag
pitaću sebe da li sam ti još uvek drag.

Kad kazaljke se sklope

Noćas kada se kazaljke starog sata poklope
i otkuca u ovoj godini zadnji čas,
misliću na tebe, misliću na nas.
Poželecu tebi svako dobro,
svu sreću ovog sveta.
To što nisam sa tobom
nemoj da ti u tom trenutku zasmeta.
Znam da je drugačije trebalo biti,
da smo hteli nešto više,
ali sudbina svakom od nas nešto drugo piše.
Nismo mogli protiv nje
a dali smo od nas sve.
Ovome se nadali nismo ni ja ni ti,
odvojeni smo kilometrima, daljina nas deli.
Nismo o tome maštali, nismo tako hteli,
odvojeni smo za život celi.
Život je rekao drugo,
bacio nas na dva različita kraja sveta.
Tebe na sever, mene na jug,
u mom srcu ostala si jedina zena, jedini iskreni drug.
I uvek pred godinu novu lice mi prekrije tuga,
jer se setim tebe, iskrenog mog druga.
Možda se neko sada već pita
kako žena muškarcu drug biti može,
a ja vam kažem, i ništa neću da lažem.
Sve moje tajne znala je ona,
tajne njene sve znao sam ja,
dobro ih čuvasmo u našim srcima.
Iz ove pesme saznaće ona još tajnu jednu,
kada je otišla od mene, shvatih da je zavoleh i kao ženu.
Toliko mi sada fali, da suza mi niz lice iz oka krene
kada otvorim oči, i vidim da je nema pored mene.
Stegnuću srce, obrisati suzu da joj ne bude teška,
što sam dopustio da ode ipak je moja greška.
Za sreću njenu zamolicu Anđele
ako ne znam gde je i ako nije pored mene.