Otkad si otišla od mene

 Moje srce ludo za kim noćas patiš ti,
 zašto su tako tužni tvoji sni?
 Ko li mi te toliko povredio,
 pa si od tuge klonulo
 i suze oku mom poklonilo?
 Oko moje suzu lije,
 do ničeg mi nije,
 duša pati ne može da te vrati,
 da te vrati u zagrljaj moj
 da još jednom budem mili tvoj
 i ti draga moja.
 Šta se to desilo pa nemam mira i spokoja?
 Sećam se prošlog leta
 kad je naša ljubav počela da cveta.
 Lepo beše meni i tebi,
 bili smo najlepši par zaljubljeni.
 Smejali smo se od jutra do sutra
 i provodili zajedno nasmejani dane,
 ko je mogao našoj sreći na put da stane?
 Razmišljam stalno o tome
 i u sve veću tugu srce moje tone.
 Ne može doći do odgovora
 a i šta će mi kada više nisi moja.
 Nisi više moja, niti ćeš biti,
 od danas pa nadalje samo ću suze liti.
 Barem ću imati nešto od tebe,
 biće to suza
 koja će poteći iz oka niz moje izborano lice,
 kad god pomislim
 setiću se da kraj mene nema više moje lepotice.
 Bila je to ljubav kojoj zavideli su svi,
 ali desilo se nešto i od mene ode ti.